Program


SEVILJSKI BERBERIN
10

SEVILJSKI BERBERIN

SEVILjSKI BERBERIN

opera Đoakina Rosinija

 više

Trenutni događaji



 

Premijerna obnova, 17. april 2010. / Velika scena

Režiju Borislava Popovića obnovila Ivana Dragutinović

Dirigent Ana Zorana Brajović

 

Podela premijerne obnove:

Grof Almaviva Ljubomir Popović / Darko Đorđević

Bartolo, doktor medicine Mika Jovanović / Nebojša Babić

Rozina, štićenica kuće Snežana Savičić Sekulić

Figaro, berberin Predrag Milanović / Vladimir Andrić

Bazilio, učitelj muzike Živan Saramandić / Goran Krneta / Ivan Tomašev

Berta, guvernanta u kući Bartola Željka Zdjelar / Svetlana Nestorov

Fjorelo, sluga grofa Almavive Branislav Kosanić / Pavle Žarkov*

Oficir Miodrag Matić

Ambrozio Božidar Katić

Gitarista Slobodan Japundžić / Kosta Marušić

Fenjerdžija Zoran Trifunović

Krmar Srđan Dojković

Notar Dejan Mraković

Muzikanti, vojnici

 

ROSINIJEV SEVILjSKI BERBERIN

Kada je Rosini o karnevalu 1816. došao u Rim, zatekao je impresarija pozorišta Arđentina u velikoj neprilici, jer mu je policija redom zabranjivala sva libreta pod izgovorom da sadrže nedozvoljene aluzije... U jednom trenutku srdžbe, rimski impresario je rimskom guverneru predložio Seviljskog berberina, veoma lep libreto po kojem je Paizijelo već komponovao jednu operu. Guverner, kome toga dana slučajno nije bilo do razgovora o moralu i pristojnosti, odobri libreto. Vest o tome dovela je Rosinija u tešku nedoumicu, jer je bio... skroman... On odmah napisa Paizijelu u Napulj. Stari maestro, koji  je bio sujetan... očigledno je računao sa potpunim Rosinijevim neuspehom... Za trinaest dana muzika Berberina bila je gotova. Na premijeri, Rimljanima se početak učinio dosadan i slabiji od Paizijela. Uzalud su u Rosinija tražili jedinstvenu, naivnu graciju starog majstora i njegov stil, to čudo od jednostavnosti... Posle Baziliove velike arije publika je sve glasnije izražavala žaljenje za naivnom, a ponekad tako izražajnom ljupkošću Paizijela. Najzad, pošto im se početak drugog čina učinio sasvim običan i dosadan i pošto su ocenili da tu nema nimalo muzičkog izraza, gledaoci zatražiše da se spusti zavesa. Time je rimska publika, tako ponosna na svoje muzičko znanje, pokazala grubost koja je, kao što to često biva, istovremeno bila i glupost. Već sutradan opera je kovana u zvezde...

 

Stendal, O umetnosti i umetnicima, Kultura, Beograd, 1957. (Izvor: www.narodnopozoriste.rs)

Preporuka


FIBA Women's EuroBasket 2019

Hala "Čair", Kristalna Dvorana, Beogradska Arena

Najbolje ženske košarkaške reprezentacije Evrope će se ovog leta boriti za evropski tron…

Marina Abramović, Čistač

Muzej savremene umetnosti

Izložba Čistač je prva velika evropska retrospektiva Marine Abramović, koncipirana u bliskoj saradnji…

Prijavite se na naš newsletter!

Budite prvi koji će dobiti infromacije u vezi svih najboljih predstojećih događaja