Predstava MUŠKARČINE

MUŠKARČINE
pozorišni dokumentarac o muškosti ovde i danas
 
Koncept, režija i dramaturgija: Milena BOGAVAC i Vojkan ARSIĆ
 
Igraju: Alek SURTOV, Đorđe ŽIVADINOVIĆ GRGUR, Jovan ZDRAVKOVIĆ, Marko PANAJOTOVIĆ, Nikola PAVLOVIĆ, Uroš NOVOVIĆ, Rastko VUJISIĆ
 
Koreografija i scenski pokret: Ljiljana TASIĆ
Originalna muzika: Vladimir PEJKOVIĆ
Kostimografija: Pull My DAISY
Režija dokumentarnog filma: Ivan STOJILJKOVIĆ
Fotografija i video: Miloš MITROVIĆ
Dizajn: Sanja DRAKULIĆ
Produkcija: REFLEKTOR TEATAR

Tekst predstave nastao je kolažiranjem ličnih priča, iskustava i stavova ko-autorskog i izvođačkog tima; dramatizacijom teza iz knjige „Biti muško“ Stiva Bidalfa; citiranjem teoretičara muškog pokreta; od fragmenata iz štampe, sa interneta i televizije. U predstavi su korišćeni statistički podaci dobijeni u istraživanju „Mladići i maskulinitet“ sprovedenom u okviru projekta „Budi muško“ , iskustva trenera u ovom projektu i materijali nastali kroz proces radionica zasnovanih na tehnikama upotrebe drame u edukaciji i metodološkim igrama osmišljenim da podstaknu kolektivno autorstvo.

Većina muškaraca zapravo ne živi. Umesto toga, oni glume da bi se zaštitili. Tokom sazrevanja izaberemo jednu od nekoliko standardnih maski – veliki radnik, kul frajer, dobar momak, muškarčina, osećajan novi muškarac. A zatim se godinama nakon toga držimo te uloge i pretvaramo da smo to mi i da je sve u redu. „Sve je kul“. „Ona je u pravu“. Međutim, unutra često preovladava osećaj usamljenosti. Glumiti i živeti nisu ista stvar.

Stiv Bidalf, „Biti muško: akcioni plan za promenu života muškaraca“

U želji da se uklope u socijalno prihvatljive matrice rodnog ponašanja, mladi muškarci rade mnoge stvari koje su štetne po njihovo fizičko ali i psihičko zdravlje. Društvo od njih očekuje da svoju muškost dokažu pokazivanjem snage, odlučnosti, hrabrosti, borbenosti i srčanosti, koja ih često uvodi u destrukciju i autodestrukciju. Vaspitani u kulturi u kojoj se muško pokazivanje emocija smatra za znak slabosti, mladi muškarci svoje emocije potiskuju i preinačuju u destruktivne oblike ponašanja. Ova predstava ima za cilj da ukaže na taj problem, ali i da dokumentuje priču generacije rođene u toku ratova na Balkanu, generacije čiji je sistem vrednosti formiran u tranziciji te je, shodno tome, konfuzan i nedovoljno čvrst.

Osnovna tema ove predstave je maskulinitet i način na koji se muškost tretira, odnosno formira u našoj kulturi. Ideja i poruka koju ona treba da prenese jeste poruka o slobodi, o ličnom ostvarenju i pokušaju da se prevaziđu kulturološki nametnute norme, koje mladiće sprečavaju da budu ono što jesu.

Muškost, imenica.
Odnosi se na svojstva karakteristična za osobe muškog pola.
Pol. Biološko određenje organizma, u odnosu na ulogu u reprodukciji.
 
Odnosi se na svojstva karakteristična za osobe muškog roda.
Rod. Socijalno i kulturološko određivanje osobe i njenog ponašanja, u odnosu na njen pol.
Kutija, imenica.
 
Predmet koji služi da se u njega pakuju drugi predmeti.
Pol. Kutija za pakovanje rodnih stereotipa.
Rod. Navike, rituali i običaji iz ove kutije.
Sloboda, imenica.
 
Mogućnost /pravo/težnja bića da misli svojom glavom i dela po sopstvenoj volji.

Pitanje: možeš li biti slobodan, dok si u pretrpanoj kutiji?

Odgovor: ____________

Predlog: Raspakuj kutiju i u nju spakuj ono što želiš!

Drugim rečima: Budi muško, onako kako ti hoćeš a ne onako kako drugi misle da treba!

Izvor: www.reflektorteatar.rs