Program


ILUZIJE
6

ILUZIJE

ILUZIJE

Ivan Viripaev

Premijera: 17. mart 2017.
Scena „KULT”
 više

Prevod: Novica Antić
Režija: Tatjana Mandić Rigonat
Scenografija: Tatjana Mandić Rigonat i Ivana Vasić
Kostimografija: Ivana Vasić
Scenski pokret: Anđelija Todorović
Izbor muzike: Tatjana Mandić Rigonat

LICA
PRVA ŽENA, 30 godina – Sonja Kolačarić
DRUGA ŽENA, 30 godina – Katarina Marković
PRVI MUŠKARAC, 35 godina – Milutin Milošević
DRUGI MUŠKARAC, 35 godina – Goran Jevtić

 

Dramu Iluzije Ivan Viripaev žanrovski određuje kao komediju. Baš kao što je i A. P. Čehov nazivao komedijama svoje drame ispunjene tragičnim sudbinama, promašenim životima, nedosegnutim žudnjama likova.

Iluzije Ivana Viripaeva režirala sam kao pozorišni simposion. U ritualu antičke gozbe koja je proticala uz vino i muziku, pronašla sam inspiraciju za performativno ospoljavanje filozofskih i poetskih prostora drame. U Platonovoj Gozbi, Sokrat, Aristofan i drugi, ispevaju pohvale Erotu, bogu ljubavi. Besede o njegovoj suštini, poreklu, moćima koje ima nad ljudima. O vrstama ljubavi, erotskoj žudnji, ljubavnoj pomami, težnji za srećom. O lepoti i istini. I u Iluzijama reč je o ljubavi ili bolje rečeno o predstavama o ljubavi. Iluzijama, fantazmima koje ljudi stvaraju i koje žive, o igrama svesnim i nesvesnim koje igraju tokom života često sa tragičnim posledicama. Pitanjima: Šta je to prava ljubav? Postoje li formule ljubavi? Da li prava ljubav može biti samo ona koja je uzajamna? U drami Iluzije o životu Alberta i Margarite, Sandre i Denija, dva bračna para koji su preko pedeset godina proveli zajedno, o istoriji njihovih ljubavi, pričaju dve mlade žene i dva mlada muškarca, koji kao savremeni rapsodi, apsolutni performeri u direktnom dijalogu sa publikom i pozorištem kao mestom u kojem se vekovima grade iluzije, ulaze u mentalne prostore likova i iz njih izlaze. Zašto o Albertu, Sandri i Margariti ne pričaju njihovi vršnjaci? Zašto ih ne igraju? Iluzije su drama o ljubavi, ali i posveta pozorištu. Za moto drame pisac uzima stihove iz Kornejevih Pozorišnih iluzija:

I, ako ste hrabri, u iluziji ovoj,
Pokazaću vama, šta čuh i videh.
Šta u životu me snađe. I pred vama
Oživeće prošlost i bića neka,
Ista kao ova, od krvi i mesa.

Viripaev se poigrava sa datostima klasičnog pozorišta, kao što su lik, zaplet, priča. Kao i u Kiseonikuon je pisac poesisa a ne mimesisa. Odabravši da o likovima, fikcijama, konstruktima, kakvi su Sandra, Deni, Albert i Margarita, pričaju drugi u njihovo ime, pisac je proširio, moguće perspektive priče i igre, značenja. Jer onaj koji priča o drugom, u tog drugog upisuje sopstveni doživljaj, a ne istinu o onome o kojem priča. Takav postupak umnožava prostore iluzija. Govoreći o drugom, govorimo o sebi. Ne postoji neutralni narator.

Iluzije su istinski biser savremene dramaturgije. Drama u kojoj reči imaju snagu kao u delima klasika. Simfonijska partitura za glumce i rebus za reditelje.

Pozorišni simposion gradimo i na citatima iz istorije umetnosti (likovne i muzičke) u kojima je Erot nesputan. Umetnost je prostor erotskog, senzualnog, i taj prostor je opozit pornografskom i kič svetu u kojem živimo.

 

Izvor: ukvuk.org.rs 

 

Preporuka


Dead Can Dance

Sava Centar

Dead Can Dance

HARLEM GLOBETROTTERS

Hala sportova Ranko Žeravica

Harlem Globetrotters, najpoznatiji košarkaški zabavljači na svetu, nakon 13 godina ponovo dolaze u…

Dušan Kovačević KLAUSTROFOBIČNA KOMEDIJA "Čovek obično ne zna kada nešto ili nekoga zavoli..."